Kontracepcija je sprecavanje zaceca, abortus je prekid trudnoce, oba nacina se koriste kao nacini planiranja porodice.
Mogucnost zaceca kod prosecnog para koji ne koristi kontracepciju je oko 85% godisnje. Idealnog kontraceptivnog sredstva (neskodljivo, delotvorno, jeftino, svima prihvatljivo i reverzibilno) nema. Vecina postojecih je namenjena ženama, sva imaju prednosti i mane. Efikasnost se izražava u broju neželjenih trudnoca na 100 žena u godinu dana i zavisi kako od samog sredstva tako i od obucenosti korisnica. Dobra pokrivenost kontracepcijom je oko 60%, posto preostalih 40% ili želi trudnocu, ili joj zastita nije potrebna. Hormonska kontracepcija se zasniva na vestackom stvaranju stanja slicnog trudnoci (sprecavanje ovulacije) cime se izaziva privreneno mirovanje jajnika. Prvi kombinovani hormonski preparat (10 mg noretinodrela + 0,1 mg mestranola) je registrovan 1959. godine. Na tržistu se nalaze kao oralna hormonska kontraceptivna sredstva (pilule), jednofazne ili dvofazne odnosno trofazna ili kao preparati za dugotrajno delovanje (inekcije, potkožni implanti, vaginalni prstenovi, intrauterini uložci sa dodatkom hormona).
Oralna jednofazna hormonska kontracepcija koristi se u obliku tableta koje sadrže sintatski estrogen (obicno etilen estradinol ili mestranol) i progestagen (obicno derivat 19-nor-testosterona) u razlicitim dozama koje obicno iznose 0,03 mg ili manje za estrogen i 0,4 ili 0,5 mg ekvivalentne kolicine noretinodrona za gestgen.
Koriste se svakodnevo tri nedelje sa pocetkom od 1 do 5 dana menstrualnog ciklusa. Efikasnost je veca ako se pocne 1 dana. U jednonedeljnoj pauzi se javlja prelomno krvarenje koje imitira menstrualno, a potom se pocinje sa novim tronedeljnim uzimanjem.
Kontraindikacije- sadasnje ili prebolovane vaskularne bolesti (tromboembolija, tromboflebitis, infarkt miokarda, angina pektoris, lupus eritematosus), oboljenja jetre, karcinom dojke, hormonski ovisan tumor. Ne preporucuju se ni kod stanja koje mogu dovesti do nastanka vaskularnih oboljenja (DIJabetes, hiperlipidemija, hipertenzija). Relativne kontraindikacije bi bile i starost preko 35 godina uz pusenje 15 ili vise cigareta dnevno. Za žene koje ne puse i nemaju druge faktore rizika mogu da ih koriste do 50 godine života. Kod postojanja mioma uterusa, epilepsije, varikoznih vena, prebolovanog hepatitisa mogu se koristit uz cesce kontrole. Obazrivost se preporucuje i kod postojanja nerazjasnjenih genitalnih krvarenja, povisenog krvnog pritiska, migrenozne glavobolje i planirane operacije sa imobilizacijom od mesc dana ili vacim povredama donjih ekstremiteta.
Nuspojave mogu da se jave kao mucnina, napetost u grudima i retencija tecnosti zbog delovanja estrogena i obicno su prolazne. Uz to može da dode do povisenog krvnog pritiska u oko 5% korisnica, zatim pojave žutice usled promjene u funkciji jetre, povisenja nivoa lipida u krvi. Progestageni mogu da dovedu do povecanja težine i nastanka akni, ali se niskom dozom i dodavanje antiandogene komponenta ovo izbegava. Osim kontraceptivnog povoljno delovanje je i nestanak tegoba vezanih za menstruaciju ( manja predmenstrualna napetost, anksioznost), smanjenje intenziteta krvarenja, redi nastanak cisti jajnika, smanjenje mogucnosti za pojavu karcinoma ovarijuma, endometrijuma, benignih oboljenja dojki, a niža je ucestalost upala unutrasnjih genitalnih organa i reumatoidnog artritisa.
Nakon prekida upotrebe do trudnoce dolazi u prva tri meseca u 67% slu;ajeva, a do kraja prve godine u 98%.
Sredinom devedesetih predpostavljalo se da oko 60 do 70 miliona žena koristi ovaj nacin zastite sto je bilo duplo manje nego u ranijem periodu (strah od komplikacija). Posto su mogucnosti komplikacija znatno smanjene uvodjenjem nisko doznih preparata rasprostranjenost ponovo raste. Preporucuje se adolescentkinjama nakon 6 do 12 redovnih menstrualnih ciklusa, pa sve do 35 godine (pusenje), odnosno 50 godine. Nakon prestanka dojenja mogu se propisati vec nakon dve nedelje, nakon abortusa u drugom trimestru nakon nedelju dana, a nakon onog u prvom trimestru odmah.
Pre propisivanja preporucuje se ginekoloski pregled, pregled grlica (PAPA, kolposkopija) i u slucaju sumnje na postojanje kontraindikovanog oboljenja i labaratorijske analize. Prvi kontrolni pregled je posle tri meseca, zatim posle godinu dana, te potom godisnji pregledi. Pauza u koristenju nakon jedne do pet godina nije potrebna. Intrauterina kontracepcija se zasniva na vekovima poznatoj cinjenici da strano telo u materici otežava ili sprecava zacece. Prvi moderni intrauterini uložak od polietilena pojavio se 1950. godine.Radi poboljsanja delovanja razvili su se i ulosci sa dodatkom bakra ili srebra, odnosno hormona (progestagen).
Sredinom devedesetih koristolo ih je oko 90 miliona žena sa razlicitom ucestaloscu, pa se procenat kretao od 35% u Kini, 15% u Evropi, pa do zanemarljivog koristenja u SAD (znakon ucestalih tužbi i povlacenja sa tržista zbog povezivanja sa upalama unutrasnjih genitalnih organa).
Vreme zastite zavisi od vrste, dok je za polietilenski prakticno neograniceno, pet do deset godina za uloske sa dodatkom bakra, a za one sa dodatkom gestagena obicno se krece od 1 do 4 god.
Preporucuje se ženama koje su radale, imaju jednog partnera (kako one tako i partner) za koje pretstavljaju dugotrajnu, jednostavnu, jeftinu i efikasnu metodu kontracepcije. Neke vrste osim kontraceptivnog imaju i terapijsko delovanje.
Kontraidikacije su prebolovana ili postojeca upala unutrasnjih genitalnih organa, sumlja na matericnu ili izvanmatericnu trudnocu, patoloske promene materice, poremecaji zgrusavanja krvi, alergija na neki sastojak (obicno bakar).
Insercija(postavljanje) je moguca tokom celog ciklusa, ali da bi se izbegla mogucnost neprimecene trudnoce obicno se vrsi krajem menstrualnog krvarenja. Nakon porodaja preporucuje se insercija posle 6 do 8 nedelja, nakon abortusa u prvom trimestru odmah, a u drugom nakon mesec dana.
Neželjena dejstva se obicno ispoljavaju kao krvarenje ili bolovi, zbog cega se odstrani oko 5 do 10% aplikovanih uložaka. Obilnije manstralno krvarenje koje se javlja nokon aplikacije uloska se obicno normalizuje unutar 6 meseci, kao i bolovi.
Procenat neželjenih trudnoca tokom koristenja je od 0,5 do 5% pri cemu je u dve trecine uložak jos u materici. Moguce je uspesno izneti trudnocu, ali je mogucnost komplikacija znatno veca, pa se preporucuje odstranjivanje uloska (ako je moguce) ili prekid trudnoce.
Oko 80 do 96% korisnica zatrudni tokom godinu dana nakon odstranjenja uloska bez obzira na vrstu i trajanje koristenja.
Pre aplikacije preporucuje se ginekoloski pregled te iskljucivanje postojanja eventualne infekcije unutrasnjih genitalnih organa (bris grlica i vagine). Kondom se upotrebljava jos od 18-og veka kada se pravio od ovcijeg creva. Tokom prve polovine 20-og veke pradstavlja je uz dijafragmu najcesce sredstvo za kontracepciju. Danas se smatra izuzetno dobrom zastitom od polno prenosivih bolesti, mada ima nedostattaka kada je u pitanju zastita od neželjene trudnoce (pucanje pri odnosu zbog nepravilnog rukovanja i prekoracenog roka upotrebe). Verovatnoca da u tom slucaju dode do polno prenosive bolesti je mnogo manja nego veravatnoce trudnoce. Zato se uz kondom preporucuje upotreba spermicida, a neki preporucuju (Holandija) i hormonsku kontracepciju. Procenat neželjenih trudnoca kod koristenja kondoma je 10 do 16 od 100 žena godisnje. Uz kondom je dozvoljena upotreba iskljucivo lubrikanata na bazi vode (ulja su zabranjena jer mogu ostetiti kondom). Od 1992.godine u prodaji je i ženska varijanta pod nazivom femidon ili vaginom. Dijafragma, membrana na fleksibilnom prstenu,stavlja se 10 minuta do 6 sati pre odnosa, a ostaje na mestu 6 do 8 sati posle odnosa. Važno je odabrati pravilnu velicinu koja se odreduje ginekoloskim pregledom. Radi veke efikasnosti preporucuje se upotreba u kombinaciji sa spermicidi. Hemijska kontracepcija, odnosno spermicidna sredstva se primenjuju u obliku kreme, želea, supozitorija, penusavih tableta. Osim eventualne alergije nema kontraindikacija a procenat neželjenih trudnoda je od 10 do 30 % nakon godinu dana upotrebe. Slicno sredstvo koje osim hemijskog deluje i blokiranjem ulaza u cervikalni kanal i apsorpcijom ejakulata je tzv. Today sponge. Prekinuti odnos (coitus interruptus) je polni odnos pri kome se izbegava ejakulacija u vaginu (20 do 35 neželjenih trudnoca na 100 žena godisnje). I kod pravilno primenjenog može doci do zaceca jer se odredena kolicina spermatozoida nalazi u tecnosti koja se izlucuje pre ejakulacije. Primena ove metode može ponekad dovesti do emocionalnih smetnji, izuzetno do psihogene impotencije i frigidnosti. Ako, medutim, neki par sa uspehom primenjuje ovu metodu i nema pritom psihickih poteskoca, primena ove metode ne samo da nije stetna, vec se može koristiti i kao odabrana metoda kontracepcije, mada je bolje koristiti je samo u nedostatku neke bolje metode. Temperaturna metoda se temelji na saznanju da 24 do 72 sata nakon ovulacije dolazi do progesteronski uslovljenog porasta bazalne telesne temperature (BTT) za 3 ili vise desetih delova stepena. Redovnim merenjem i registrovanjem BTT i izbegavanjem polnih odnosa od pocetka ciklusa do treceg dana nakon porasta BTT veoma je verovatno da ce se izbeci zacece. Mora se voditi racuna i o ostalim razlozima koji mogu uzrokavati povisenje temperature. Metoda nije povoljna za žene sa produženim ciklusima. Efikasnost je 0,3 do 6,6 trudnoca na 100 žena godisnje. Knaus Oginova metoda zasniva se na tome da u svakom cikluso postoja 4 plodna dana (3 pre i 1 posle ovulacije) jer jajna celija živi do 24 sata a spermatozoidi do 72 sata. Prate se menstrualni ciklusi godinu dana da bi se utvrdio najduži i najkraci. Od najkraceg se oduzme 17 dana (prvi plodni dana), a od najdužeg 13 dana (poslednji plodni dana. Izmedu ova dva dana treba izbegavati polne odnose. Efikasnost je 35 do 40 neželjenih trudnoca na 100 žena u godinu dana. Pogodna je samo za žene sa redovnim ciklusom i razlikom izmedu najkraceg i najdužeg ciklusa manjom od 10 dana. Bilingsov metod se temelji na razlicitom intenzitetu izlucivanja cervikalne sluzi u pojedinim fazama ciklusa. Neposredno nakon menstruacije i od cetvrtog dana nakon maksimalnog lucenja sluzi su sigurni periodi. Metoda se zasniva na analiziranju kolicine i kvaliteta cervikalne sluzi sto nije sasvim jednostavno. Zastitni efekat prirodnih metoda (temperaturna, Knaus Ogin, Bilings) se povacava ako se kombinuju medusobno. |
