Trudnoca je dogadjaj koji ocekuje mnogo parova.Ipak oko 15 procenata parova koji pokusavaju da ostvare trudnocu u tome ne uspijevaju .Svaki par koji ima seksulne odnose bez kontraceptivnih mijera , izlozen je mogucnosti da dodje do trudnoce.Ova mogucnost nije ista za sve parove, i zavisi od fekondacionog i fertilizacionog kapaciteta.

Sterilitet, fertilitet i fekonditet su termini koji imaju jasno definisano znacenje ali se povremneo brkaju.

Par koji je u nemogucnosti da postigne zacece je infertilan , u krajnju ruku sterilan. Najveci broj parova je infertilan preciznije hipofertilan, sto znaci da je mogucnost da dodje do trudnoce smanjena.Sterilitet podrazumijeva ili postojanje uzorka koji apsolutno onemogucavaju trudnocu kao sto je primjer neizleciva azoospermija ili je par na kraju svog reproduktivnog zivota. Dakle sterilitet je definitivno stanje za razliku od infertiliteta koji je najcesce prolazno stanje.Da bi se jasnije definisao pojam infertiliteta uveden je je i pojam fekonditeta. Fekonditet podrazumijeva mogucnost da dodje do koncepcije unutar jednog menstrualnog ciklusa. Procenuje se da je mogucnost fekondacije oko 25 % u razvijenim zemljama. Par ciji je feknditet 25% moze ocekivati da do trudnoce dodje u toku 4 ciklusa. Postoje izrazito fertilni parovi ciji je feknditet 60% ,ali i oni cije feknditet 10%, sto znaci da je njima potrebno 10 ciklusa da dodje do zaceca.

Praktican znacaj ovih podataka je u brzoj trijazi i proceni ispitivanja.Ukoliko se par obrati za pomoc posle 6 mjeseci infertiliteta, postoji oko 90% sanse da dodje do trudnoce. Naprotiv, posle 5 godina bezuspesnih pokusaja da do trudnoce dodje, znatno je veca mogucnost da se radi o sterilitetu.

Smatra se da svaki par treba smatrati potencijalno infertilnim ukoliko ne dodje do trudnoce posle godinu dana odnosa bez kontracepcije. Na osnovu podataka iz poslednjih 20 godina oko 30% uzroka bracnog steriliteta uzrokovano je patologijom muskarca a dodatnih 20% zajednickom patologijom. Prema tome muski faktor je prisutan kod cak 50% parova.

Od najveceg je znacaja kada zapoceti ispitivanje muskarca, definisati neophodne testove kao i racionalnu terapiju eventualno uocenih poremecaja. Neophodno je paru pristupiti celovito i istovremeno ispitivati oba partnera do otkrica eventualnih poremecaja. Dokazano je da sto duze traje infertilitet, mogucnost da dodje do trudnoce biva sve manja. Mnogi parovi ispoljavaju vrlo veliku zabrinutost vec poslije nekoliko neuspelih pokusaja da ostvare trudnocu.U nasim uslovima ne treba zanemariti i vrlo veliki pritisak rodbine na mladi bracni par.

Raniji stav da sa ispitivanjem treba poceti posle godinu dana odnosa bez zastite koji nisu urodili trudnocom , zamjenjen je stavom da sa ispitivanjem muskaraca treba poceti tada kada se par oseti kao infertilan, pri cemu osnovno ispitivanje mora da bude brzo i neinvaziovno.

DIJAGNOSTICKI ALGORITAM KOD INFERTILITETA MUSKARCA

Klinicki nalaz koji obuhvata iscrpnu i sveobuhvatnu anamnezu kako licnu tako i porodicnu –otac, majka-potom klinicki pregled opsti fizikalni kao i fokusirani lokalni pregled spoljasnih genitalija – penisa, testisa, kao i DRE prostate. Potom se koriste i dijagnosticki testovi, spermogram u kome dobijamo podatke o volumenu, kiselosti sperme kao i o broju, pokretljivosti , normalnim oblicima ,vitalnosti i biohemiji ejakulata.Po potrebi se radi i spermokultura da bi se iskljucila infekcija kao moguci uzrok infertilteta.U nekim slucajevima potrebna je i hormonska evaluacija, hromozomsko i imunolosko ispitivanje. U zavisnosti od tezine slucaja rade se specijalni testovi- test penetracije spermatozoida,interakcija cervikalni mukus –spermatozoidi, ispitivanje akrozoma, hipoosmotski test –HOS- biopsija testisa i vazografija, radiolosko i ultrazvucno ispitivanje.

ETIOLOSKI grubo receno uzroci steriliteta mogu se podeliti na –

1) Pre testikularne

2) Testikulrne i

3) Post testikularne uzroke.

TERAPIJA moze biti kauzalna i empiriska.Kod kauzlane najcesce se hirurskim putem otklanjaju uzroci steriliteta – opracija prosirenih vena pampiniformnog pleksusa, razne operacije zbog opstrukcije izvodnih semenih kanala. Pored hiruske moze biti i medikamentozna kauzalna terapija kod endokrinoloskih poremecaja, imunog infertiliteta itd.

U praksi najvise je zastupljena empirijska terapija kojoj ime govori da se radi nespecificnoj terapiji pre koje pacijent mora biti potpuno ispitan i pri tome otklonjeni svi moguci znani uzroci infertiliteta.Ona je bazirana na medikamentoznom tretmanu raznim lekovima , hormonima,aminokiselinama,vitaminima.

Na kraju postoje i metode sistirane reprodukcije inseminacija, in vitro fertilizacija, intrauterina inseminacija i mikromanipulacije na kojima ne treba asistirati ako je bilo vise neuspesnih prethodnih pokusaja zbog izuzetno skupocene tehnologije i neophodnosti obucenog kadra.